Бог никому дужан не остаје 0001    Расла јесу два бора зелена, 0002    Међу њима јела извијена. 0003    Оно нису два бора зелена, 0004    Нег оно су два брата милена, 0005    Међу њима сека Мандалина. 0006    Липо браћа секу миловали, 0007    Од мила њој име придивали, 0008    Друго име Љиљанка дивојка. 0009    Куд год ходе, за руку је воде, 0010    Гди год сиде, на крилу је држе, 0011    А из руке шећер-кафом поје. 0012    Од мила њој ноже саковали, 0013    Са собом је и у лове воде. 0014    Што би годир браћа уловила. 0015    За њимам би сека покупила, 0016    Па би билу двору доносила. 0017    То њој нитко мани не бијаше, 0018    Већ невеста Иванова љуба. 0019    Скочила се на ноге лагане 0020    И узимље ноже оковане 0021    И закоље на грани сокола. 0022    Господару своме повидила: 0023    „О Иване, мили господаре! 0024    У за час си секу помилова, 0025    Заклала ти на грани сокола.“ 0026    За то Иве хаје и не хаје. 0027    На секу се гротно насмијеје, 0028    Па је ’вако љуби бесидио: 0029    „Боже здравље, вирна моја љубо! 0030    Боже здравље и мени и теби, 0031    И Љиљанки, драгој секи мојој. 0032    Док је мене, купит ћу сокола. 0033    Мајке немам, да ми роди секе.“ 0034    Мили Боже, велика ти хвала! 0035    Ходе Иве у нову чаршију. 0036    Скочила се Иванова љуба 0037    И узимље ноже оковане. 0038    Она иђе у нове подруме, 0039    Па му закла притила дорина. 0040    Па ми иђе двору бијеломе. 0041    У та доба Иве господаре, 0042    Сиде јунак на морску скемлију, 0043    Љиљан-секи шећер-кафу дава. 0044    Ма бесиди Иванова љуба: 0045    „О Иване, мили господаре! 0046    У за час си секу помилова, 0047    Заклала ти у подруму коња.“ 0048    Тешко му се сека кунијаше: 0049    „Нисам, брате, живота ми мога, 0050    Живота ми и мога и твога! 0051    Нисам, брате, на то помислила, 0052    А камо ли јесам учинила.“ 0053    Кад је Иван ричи разумио, 0054    На секу се гротно насмијеје: 0055    „Боже здравље, вирна љубо моја! 0056    Боже здравље и мени и теби 0057    И Љиљанки, драгој секи мојој. 0058    Док је мене, купит хоћу коња, 0059    Мајке немам, да ми роди секу.“ 0060    Опет ходе у нову чаршију. 0061    Скочила се Иванова љуба, 0062    И узимље ноже оковане. 0063    Она иђе у зелен-ливаду, 0064    У ливаду под жуту наранчу. 0065    И находи витку бедевију, 0066    Па је закла под жутом наранчом, 0067    У то доба Иве господаре, 0068    Сиде јунак на морску скемлију. 0069    Љиљан-секи шећер-кафу дава, 0070    Па је Иви љуба беседила: 0071    „О Иване, мили господаре! 0072    У за час си секу миловао, 0073    Заклала ти витку бедевију.“ 0074    „ „Боже здравље, вирна љубо моја! 0075    Боже здравље и мени и теби, 0076    И Љиљанки, драгој секи мојој. 0077    Док је мене, куп’ћу бедевију, 0078    Немам мајке, да ми роди секе.“ “ 0079    Опет браћа секу миловала, 0080    Па ходоше у гору зелену, 0081    Собом воде Љиљан-секу своју. 0082    Што су браћа об дан уловили, 0083    Вечер сека јести покупила 0084    И бијелу двору доносила. 0085    Кад је вечер за вечером било, 0086    Кад је вриме од лигања било, 0087    Онда браћа, секи бесидила: 0088    „О Љиљанко, драга секо наша! 0089    Хајде лигат у меке душеке.“ 0090    Ходе лигат у меке душеке, 0091    Крстила се и Богу молила; 0092    Заспа млада кано и заклана. 0093    Кад је било у то доба глухо, 0094    Скочила се Иванова љуба, 0095    Украла њој ноже испод главе. 0096    Она закла у бешици сина, 0097    Матијаша од седам година. 0098    Кад је било освануло јутро, 0099    Она цвили кано змија љута, 0100    Дозивала Иву господара: 0101    „О Иване, мили господаре! 0102    А да видиш секу невирницу. 0103    Заклала сам у бешици сина, 0104    Живу жељу од седам година.“ 0105    Мили Боже, велика ти хвала! 0106    Иђе братац секи на душеке. 0107    Опет братац секу миловао 0108    И Јелини љуби бесидио: 0109    „Боже здравље, вирна љубо моја! 0110    Боже здравље и мени и теби, 0111    И Љиљанки, драгој секи мојој. 0112    Док је мене, родит ћемо сина, 0113    Немам мајке, да ми роди секе.“ 0114    Ходе јунак у нову чаршију. 0115    Кад је била по подневу ура, 0116    Скочила се Иванова љуба, 0117    Па узимље ноже оковане. 0118    Она ходе у мермер комору, 0119    Па ми закла најмлађег дивера, 0120    Маријана од петнаест година. 0121    Господару своме говорила: 0122    „Господару, мило добро моје! 0123    Заклала ти сека невирница, 0124    Заклала ти брата рођенога.“ 0125    Ма кад Иве љубу разумио, 0126    Па он иђе на душеке секи, 0127    Под главом њој ноже находио, 0128    Сви су они крвљу наштрапани. 0129    Па је својој секи бесидио: 0130    „Да ти бора, драга секо моја! 0131    Јер ми закла брата рођенога, 0132    Брата мога, а и твога секо?“ 0133    Тада му је сека бесидила: 0134    „Нисам, брате, живота ми мога, 0135    Живота ми и мога и твога!“ 0136    Ал му вели љуба невирница: 0137    „Не вируј њој, Иве господаре! 0138    И тебе ће млада погубити.“ 0139    Али брате секи не вјерује, 0140    Већ он слуша љубу невирницу. 0141    Секу води у гору зелену. 0142    А кад дође у гору зелену, 0143    Црне оке секи ископао, 0144    Па је Иво секи бесидио: 0145    „О Љиљанко, драга секо моја! 0146    Ако, секо, ти ми крива будеш, 0147    Изили те орли и гаврани! 0148    Ако ли ми, секо, права будеш, 0149    Да Бог да, ти очим прогледала!“ 0150    Ходе Иве своме двору билу. 0151    Није био јунак на по пута, 0152    У гори му сека прогледала, 0153    Па се враћа дома унатраге. 0154    Боже мили, велика ти хвала! 0155    Разболи се Иванова љуба 0156    И болује девет годин дана. 0157    Кроз два ока два бора јој никла, 0158    А кроз уста трава чемерика. 0159    Кроз дви руке дви танке јелике, 0160    Кроз дви ноге драче трноваче. 0161    Па кад види Иве господаре, 0162    Ћордом махну, одсиче њој главу. 0163    Паде глава по зеленој трави, 0164    Летећи њој глава проговара: 0165    „Тако било свакој други мојој, 0166    Која брату секу омразила!“